FORUM BOŠNJAKA CRNE GORE

Programski katalog KazivART „Podignimo zavjesu nezavisne kulturne scene” BIHOR JE SVIJET - SVIJET JE BIHOR.
Katalog možete preuzeti OVĐE

Piše: Božidar Proročić, književnik i pubicista

Mjesto đe počinje ljubav prema rodnom kraju je ono mjesto đe se svi mi rodimo đe naučimo maternji jezik, napravimo prve korake, napišemo prva slova, odrastamo, stasavamo postajemo ljudi pa iako nas kasnji životni putevi odvedu na neke druge i drugačije sudbinske staze.

U okviru programa KazivART, u Petnjici je u subotu održana promotivno-edukativna tribina „Pisati/čitati se mora“ na kojoj su učestvovali istoričar mr Sait Šabotić, književnik Vasko Raičević, pjesnikinja Rebeka Čilović, publicista Mirsad Rastoder i Anđela Brajović, operska solistkinja.

Interesantno veče završeno je proglašenjem najboljih priča festivala "Zavičajne staze Bihor 2020", u atmosferi opreza zbog epidemiološke neizvjesnosti kod nas i u regionu, prenosi portal Radio Petnjica.

Žiri u sastavu: Ferida Duraković (Sarajevo), Jasmina Ahmetagić (Beograd) i Vasko Raičević (Podgorica), ocjenjivao je priče pristigle na Konkurs za najbolju priču inspirisanu Bihorom, koji u okviru Festivala tradicionalno raspisuje organizator "NVO Centar za kulturu Bihor".

“Prema ocjeni Žirija, treću nagradu osvojio je Ulvija Mušović (Prijepolje) za priču „Vrijeme pogani“, a drugu Safet Sijarić (Sarajevo) za priču „Slučaj u potkrškoj krčmi“. Najbolje ocjene žirija (prva nagrada) dobila je priča „Jedna usta manje“ Tijane Rakočević (Kolašin). Specijalnu nagradu za autentičnost pripovijedanja, prema ocjeni žirija, dobila je priča „Vrata“ Fajka Kadrića (Zvornik)", navedeno je u saopštenju.

Kako su saopštili organizatori, svečano uručenje dobitnicima nagrada biće organizovano kada zdravstvena situacija u Crnoj Gori i regionu bude pogodnija za dolazak dobitnika nagrade i drugih pisaca.

U novom romanu uglednog pisca Enesa Halilovića „Ljudi bez grobova“ sve počinje od ljubavi. Mladić je zavoleo devojku, ali prosci su već došli kod njenog oca. Devojka nije mogla da pogazi očevu reč, a zaljubljeni mladić nije podneo gubitak. Zaljubljen i povređen, puškom je delio pravdu-nepravdu. Odmetnuo se i potera za njim trajala je 47 dana.

Pripovedač ove knjige je sin poznatog odmetnika koji istražuje poteru za ocem, a sve što će naći vodi ga prema literaturi i brojnim pitanjima: Šta je otac? Šta je mitski otac? Šta su žrtve? Ko su umetnici? U kakvom su odnosu sudbina i izvanredna književnost?

„Još kao dečak, leta 1992. godine, kad sam tek počeo da pišem stihove, čuo sam priču o odmetniku i zapisao prve beleške o njegovom bežanju, poteri.... Te moje prve skice izlivene su u ovaj roman te se može smatrati da je u pitanju moja praproza koja je nastajala i probijala ljusku 28 godina“, rekao nam je Enes Halilović povodom svog dugoočekivanog novog romana.

Vrhunski romani donose jezu, pomeraju granice pripovedanja, poniru u vrelo našeg bića, izranjaju iz podsvesti kao lampe sa svetlošću kakvu još nismo videli. „Ljudi bez grobova“ Enesa Halilovića nedvosmisleno su takav roman.

„Moj roman je traganje po istinitim koracima. Jedan čovek se zaljubio, ali mu nisu dali da oženi devojku koju voli. Doživeo je uvrede, odmetnuo se i počeo da ubija.“

Čitalac ima priliku da se druži sa ljudima koje nije mogao sresti, ali njih je sreo pisac i živeo je sa njima. „Čitalac može tragati za odmetnikom, družiti se sa kockarom, hraniti najdebljeg čoveka bivše Jugoslavije, bacati koplje, ući u ring, nositi golmanske rukavice; takođe, čitalac može dodirnuti glagole voleti i mrzeti. Ovo je roman o meni, o mom ocu odmetniku i o svim očevima koji trče kroz literaturu, ovo je i roman o poeziji, o Ezopu i zagonetkama. Čitalac ima priliku da vidi kako se traga nevidljivim predelima. Kao kod antičkih tragičara, čitalac će čuti i hor koji ne utiče na radnju. To su glasovi svedoka iz jedne strašne i davne tragedije, ali dopiru u srce istorije i u srce čoveka.“

Na pitanje da li je nestrpljiv da čuje prve reakcije čitalaca, Halilović je rekao: „Ne, nisam nestrpljiv. Osećam mir i spokoj. Čini mi se da sam romanu dao koliko sam mogao i znao. Kopajući bunar, stigoh do vode i utolih žeđ. Sada, nek drugi piju i nek se okrepe umorni od jurnjave za novcem i za ljubavlju.“

Halilovićev roman je četvrti iz edicije Eklipsa, koja obuhvata domaće romane o onome što izlazi iz tame na svetlo, o stanju pomračenja, o istini koja izmiče iluzijama. Žanrovski raznoliko, stilski originalno, snažno i nezaboravno.

„Koristim ovu priliku da pozovem matematičare na razmišljanje o deljivosti brojeva, i da konačno otvorimo ili osporimo Goldbahovu hipotezu koja je kostur mog romana“, naglasio je Halilović.

Rođen 1977. u Novom Pazaru, Enes Halilović je dobitnik brojnih književnih nagrada: „Meša Selimović“, „Branko Miljković“, „Đura Jakšić“, „Ahmed Vali“, „Stevan Sremac“, „Zlatno slovo“. Njegova poezija i proza prevedena je na 25 jezika.

Roman „Ljudi bez grobova“ možete pronaći od utorka 18. avgusta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

Preuzeto sa laguna.rs